Sve reči izblede, kada čovek bane u taj kraj, što pod noge baca zeleni tepih livada, a u pogled gravira nisku stenovitih bisera. Posvađane sa zemljom i nebom, stoje pobodene, kao da su izrasle iz samog vazduha, pa skupa trepere na odblesku sunca, dajući sirotom ljudskom stvoru, makar i tren privida, da je raj otključan
Dragulji Stare planine
Toliko divljeg u pitomom obliku ima samo na Staroj planini. Spaja u neizbežan zagrljaj Srbiju i Bugarsku, stidljivo otkrivajući lepote koje se prelivaju kroz sva ljudska čula. Jednim dolaskom činite sebi neizbežan poremećaj svega već viđenog. Od tada tražite još i opet i opet, u razumnim i nerazumnim količinama, jer svi ti potoci
Lazarev kanjon
Osećaj da ste već nešto slično videli, ovde prestaje da postoji. Upijati svim čulima ogromnu raspuklinu fantastičnog kanjona, jeste apsolutna magija i poklon koji sami sebi rado priuštite. U konekciji sa prirodom, stvari postaju jednostavne i kristalno jasne. Na ovakvim mestima, gde je izdašnost prirode maksimalna, nemaš šta reći. Samo se ućutiš, malo pogledaš
Crni vrh-Subjel
Maljen, pitom a divlji.
Divljina mu se najviše ogleda u mnogobrojnim usecima i kanjonima potoka i rečica. Pitom je u savršeno uklopljenim livadama i šumama, koje jedni drugima uvek iznova daruju zanosnu lepotu. Prošetati do nekog od vrhova i baciti pogled na okoliš, znači biti privilegovano čeljade, koje gleda stvari iz perspektive jednog
Jesenji stolnjaci na Stolovima
Opčinjeni sami sobom, Stolovi su odavno ustoličeni na visinama koje prijaju i ljudskom stvoru.Čvrsto ukopani dugačkim grebenima, dopuštaju zubu vremena da još uvek nagriza duboke kanjone, koji naglo tonu u neslućene dubine, dok vrhovi svesrdno suču brkate proplanke, po kojima poludivlji konji igraju svakodnevnu igru ljubavi. Tako i Stolovi igraju vekovnu
Stidljivi beskraj-Veliki krš, Borski stol...
Veliki Krš se opružio dugačkim grebenom nalik krokodilskom repu, nasuprot Borskom Stolu, koji svoj stenoviti plato čuva za sve princeze u planinarskim cipelicama. Biti na leđima ovih divova, znači da si već mnogo toga stavio pod svoje noge, a najviše sopstveni ego. Na tim mestima nema kraja niti početka. Tu samo
Putevima vina do Željina
Uz obilnu podršku mnogih planina i vrhova, protegao se Željin direktno u nebesa. Samo ga Kopaonik blago opominje, da se ne zanosi samim sobom. I ne zanosi se. Samo stoji onako gorostasan, opuštenih grebena, ne žureći nigde, znajući da će tu biti i sledećih nekoliko miliona godina. Na sav živi svet
