Kada se Rajac ogrne belim, zimskim kaputom, ceo kraj prestaje na tren da diše od neviđene lepote.Čak i ptice zastanu u pola cvrkuta, dajući ledenoj tišini prostor da se potpuno razmaše.Ako se tada neki čovek zatekne u prolazu nekom stazom, neminovno će zastati kao ukopan, dok mu se iznad obrva useca bora nedoživljenih čudesa.
Budi deo planinske bajke na Povlenu.
Samim dolaskom do prevoja Debelo Brdo, odmah vas obuzme čudesni osećaj lepote. Kao da baš vas odavno čeka, planina Povlen se otvara svojim stazama i pruža zadovoljstvo istrajnim, da se popnu do njenih vrhova. A vrhovi čvrsto ustoličeni na visinama, daju vam mogućnost da bez razmišljanja poletite u
U novu godinu, sa novim motivom.
Blago pognut grebenom, kao da je savio ramena pod težinom svih proteklih vekova, čekajući one nadolazeće, Jablanik obilato proizvodi spokoj, kojim zapahne svakog živog stvora pod njegovom ingerencijom, u njegovim “Džepovima Prirode”. Kad dođu snegovi i zima izruči svoj poklon, počinje igra pojačane tišine i raspršenog odbleska beline.
Ako već nisi daleko, onda ćemo prošetati blizu, na Avalu. Tako blizu, a tako daleko. Božiji poklon Beogradu. A poklonu se ne gleda u zube. Sa visinom koja jedva prelazi 500m, nije neki div, ali je divan i ponosan planinski izdanak, pun skrivenih “Džepova Prirode”. Obično je pohodimo zimi, kada svi putevi ka
Kreni aktivno u Novu godinu i upiši prve kilometre u svoju aplikaciju.
Mnogobrojni useci i kanjoni, potoci i rečice, savršeno uklopljene livade i šume, su ti „Džepovi Prirode“ koji nam uvek iznova daruju zanosnu lepotu. Prošetati do nekog od vrhova i baciti pogled na okoliš, znači biti privilegovano biće, koje gleda stvari iz perspektive jednog Jastreba.
