Ekologija

Ekologija se bavi odnosima organizama sa svojom okolinom i međusobno.
Fokus zaštite životne sredine je na interakciji ljudi sa različitostima životne sredine i uticajima ljudskih aktivnosti na životnu sredinu i mogućnostima njenog očuvanja.

Osnovni proces očuvanja i negovanja ove naše planete i okruženja jeste aktivno učešće pojedinca. Već odavno je prošlo vreme kada se nismo smatrali odgovornim za uništavanje prirode. Već nas sustiže trenutak u kojem priroda vrišti i jauče, opominjući nas da nema mnogo vremena za ispravljanje naših grešaka.

Od topljenja ledenih bregova, preko vremenskih nepogoda širokih razmera, ogromnih poplava, enormnih suša, priroda pokazuje vrlo jasno do kog stepena smo došli. Sve češće u leto presušuju izvori, potoci, pa čak i reke. Sve je više primera da se voda prodaje, reke okivaju u cevi i na mnoge druge načine uzurpiraju, kao društveno dobro, a pri tom ih dodatno prljaju, truju, uništavaju. Deponije smeća niču na sve strane. Izvadismo sve iz utrobe zemlje. Pojedosmo brda i planine. Posekosmo šume. Istrebismo životinje. Globalno zagrevanje je dostiglo zavidan nivo. Da li je to ona planeta koju smo nasledili? Da li je to život kojem težimo…

Najprirodnije, bacamo smeće u prirodu. Najprirodnije pravimo buku u prirodi. Najprirodnije uništavamo sve oko sebe, a potom gledamo priloge na TV i govorimo: “Užas! Da li je moguće”!?

Na okeanima plutaju ostrva plastičnih flaša, veličine pojedinih država! Da li je moguće!?

Da li je moguće da ništa ne kapiramo!?

Mi smi samo jedan mali trag u vremenu i to nije opravdanje za svakojake zločine prema prirodi, koje pravimo ili saučestvujemo u njima, aktivno ili okretanjem glave. Naša civilizacija je uspela da u zadnjih 100 godina uništi ogroman resurs planete zemlje. Prognoze svetskih naučnika jasno kažu da nam je ostalo još maksimalno 100 godina do potpunog njenog uništenja! Apokalipsa!?

“U današnjem potpuno međuzavisnom svetu, pojedinci i narodi ne mogu više sami rešavati svoje probleme. Potrebni smo jedni drugima. Zato moramo razviti osećanje univerzalne odgovornosti…Naša zajednička i individualna odgovornost je da zaštitimo i negujemo globalnu porodicu, da podržimo njene slabije članove i da očuvamo i negujemo okolinu u kojoj svi živimo”

Dalaj Lama

Ideja da mi tu ništa ne možemo kao pojedinci, je zastarela. Pojedinci, kad se osveste, prave čuda. Verujem da smo na ubrzanom putu osveštenja i da vreme čuda nadolazi. Verujem da će neke sledeće generacije živeti u saglasju sa prirodom, da će joj pomoći da zaleči ogromne rane koje smo joj zadali. Verujem da čovek može da dokuči šta je potrebno da uradi da bi živeo kao deo prirode, a ne kao vlasnik ove planete. Verujem da priroda može da opstane bez čoveka. Ne verujem da čovek može opstati odvojen od prirode…

Branislav Makljenović