Dragulji Stare planine
Toliko divljeg u pitomom obliku ima samo na Staroj planini. Spaja u neizbežan zagrljaj Srbiju i Bugarsku, stidljivo otkrivajući lepote koje se prelivaju kroz sva ljudska čula. Jednim dolaskom činite sebi neizbežan poremećaj svega već viđenog. Od tada tražite još i opet i opet, u razumnim i nerazumnim količinama, jer svi ti potoci
Lazarev kanjon
Osećaj da ste već nešto slično videli, ovde prestaje da postoji. Upijati svim čulima ogromnu raspuklinu fantastičnog kanjona, jeste apsolutna magija i poklon koji sami sebi rado priuštite. U konekciji sa prirodom, stvari postaju jednostavne i kristalno jasne. Na ovakvim mestima, gde je izdašnost prirode maksimalna, nemaš šta reći. Samo se ućutiš, malo pogledaš
Crni vrh-Subjel
Maljen, pitom a divlji.
Divljina mu se najviše ogleda u mnogobrojnim usecima i kanjonima potoka i rečica. Pitom je u savršeno uklopljenim livadama i šumama, koje jedni drugima uvek iznova daruju zanosnu lepotu. Prošetati do nekog od vrhova i baciti pogled na okoliš, znači biti privilegovano čeljade, koje gleda stvari iz perspektive jednog
Jesenji stolnjaci na Stolovima
Opčinjeni sami sobom, Stolovi su odavno ustoličeni na visinama koje prijaju i ljudskom stvoru.Čvrsto ukopani dugačkim grebenima, dopuštaju zubu vremena da još uvek nagriza duboke kanjone, koji naglo tonu u neslućene dubine, dok vrhovi svesrdno suču brkate proplanke, po kojima poludivlji konji igraju svakodnevnu igru ljubavi. Tako i Stolovi igraju vekovnu
Stidljivi beskraj-Veliki krš, Borski stol...
Veliki Krš se opružio dugačkim grebenom nalik krokodilskom repu, nasuprot Borskom Stolu, koji svoj stenoviti plato čuva za sve princeze u planinarskim cipelicama. Biti na leđima ovih divova, znači da si već mnogo toga stavio pod svoje noge, a najviše sopstveni ego. Na tim mestima nema kraja niti početka. Tu samo
Putevima vina do Željina
Uz obilnu podršku mnogih planina i vrhova, protegao se Željin direktno u nebesa. Samo ga Kopaonik blago opominje, da se ne zanosi samim sobom. I ne zanosi se. Samo stoji onako gorostasan, opuštenih grebena, ne žureći nigde, znajući da će tu biti i sledećih nekoliko miliona godina. Na sav živi svet
Bestidna lepotica-Tara
Satkana je od stvarnosti i mašte. Od šuma i stena. Od vode i treperavog vazduha.
Posvećena je sama sebi. Leno se proteže grebenima, svuda gde pogled dopire.
Tara, planina bogova, Tara neponovljiva...
Sa Klubom Džepovi Prirode, ceo jedan vikend će biti kao velika korpa, puna mirišljavih jabuka...
Kada kažeš Goč, zvuči vrlo kraljevski, ne samo zato što se izdiže u blizini Kraljeva. Ustoličio se između Stolova i Željina, puštajući svoj elegantni kaput od ekstravagantnih šuma, da svojim rubovima dodiruje pohotne boje cvetnih livada. Prošetati stazama njegovih drevnih šuma, znači biti pozvan na prijem u kraljevski dvor. A u blizini kralja,
Selo Rudno, na padinama planine Radočelo, rado ljubi u čelo svakog gosta željnog da priviri u Džepove Prirode. Prosuto na visini gde su ptice u niskom letu, direktno se konektuje na sunčeve zrake i odašilje ih svuda oko sebe, dok reka Brevina dobroćudno gunđa, skrivena visokim četinarima. Neprekinuta predstava prirode izlazi na bis posle
Beljanica
Ustoličena kao kraljica, pružila se svom dužinom, puštajući Kučaj i Homolje da joj zavide. Obučena u odoru stoletnjih bukava, ponekad se lenjo osvrne na korita Resave i Mlave, verovatno gledajući ptice kako kruže oko pećina, dubokih njenih očiju. Zimi je oštra i loše raspoložena, a kad stigne leto, promeni ćud, postajući
Jablanik
1272m
Jablanik često pohode magle, tiho se zavlačeći u sve ispuste, rupe, udoline i tako popune tu malu prazninu među planinama. Gledajući taj prizor sa jednog od vrhova, obuzme vas kratka jeza, a potom osećaj da sedite u ložama dobrog bioskopa, u kojem upravo kreće na belom platnu neki uzbudljivi film. A kada grane
Ovčar-miljenik vetrova
Nedaleko od Čačka, dvojica se ustoličila, sabila Zapadnu Moravu u klisuru, ne dajući joj da se uzjoguni i tek tako, negde izađe, razlije se. Momci se zovu Ovčar i Kablar. Za njih se čulo već odavno. Cela Srbija, a i još pride. Dolaze ljudi sa svih strana, obilaze, penju se. Kablar se malo
Magleš je jedna manje poznata, šmekerska planina, udaljena 23 km južno od Valjeva. Pruža se smerom zapad-istok u dužini od oko 4 km. Može se smatrati i ogrankom poznatijeg Povlena. Najviši vrh je Pali (1036 m). Padine Magleša obeležavaju naizmjenično raspoređene vrtače i livade, šume i mesta sa odličnim vidikovcima. Šetnjom bajkovitim šumama,
Svitanje na Povlenu
21-22.8.2020.
Sa Klubom Džepovi Prirode, uhvati jutro na planini Povlen.
"Samo da prođu ove vrele noći,
Što skupljaju nebo u jednu kantu vode.
Onda će i jutro,
Na Tremu(1810m) Suve planine
Od Niša do Babušnice ustoličila se Suva planina, sa najvišim vrhom-Trem. Fantastični predeli se otkrivaju gladnom oku. Čudesne slike kreću da se slikaju same. Bajka počinje tamo gde stena dodiruje nebo…
Zbog svojih izvanrednih klimatskih uslova (velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja, visoka jonizacija vazduha, nezagađena prirodna sredina) još 1922. godine Rudnik je bio proglašen za vazdušnu banju. Varošica i planina su povezane asfaltnim putem i velikim brojem staza zdravlja. Planinariti se može do Cvijićevog vrha i strmog vulkanskog uzvišenja Ostrvice, na kome se nalaze ostaci
Noćni uspon na Midžor
Stara planina,2169m
Razmišljaš kako bi bilo da se u ovim vrelim danima nađeš na vrhu planine u ranim jutranjim satima i posmatraš rađanje sunca...Kreni sa nama u ovu avanturu, gde ćeš spoznati vedro nebo i prohladnu noć i kristalno jutro kao početak novog dana.
Klub Džepovi Prirode organizuje noćni uspon na Midžor na
Ispod planine Tornička Bobija, izvire nemirna i ponekad divlja, rečica Tribuća, koje se strasnim zagrljajem spaja sa čuvenijom princezom, rekom Trešnjicom.
Jednodnevni izlet na koji vas vodi klub Džepovi Prirode, biće dovoljan da prođemo jedan deo kroz korito Tribuće, dotaknemo Trešnjicu i osetimo kako diše iskonsko srpsko selo, Gornje Košlje.
Na kraju pešačke ture, u dogovoru
