29.09. Klisura reke Trešnjice

Veliko parče nebesa je pritislo planinu koja se ne da sabiti nisko, jer je svoja grandiozna leđa podmetnula taman tamo gde treba i ne pomišljajući da se mrdne ni za trun. Samo je sa orlovima i oblacima na ti i blisko im se obraća . Prkosi drčnim ljudima, prljavima namerama, alavim spodobama punih kojekakvog prokletstva, koji bi da unovče i vazdušne puteve ispod krila beloglavih orlova. Otima se asfaltu, odbacuje beton. Uvek svira iskonsku verziju srpskog bluza kroz krošnje četinara, vojničkog držanja. I kad se pokaže u punoj veličini, skidajući maglu sa vrhova, kao da je svilena spavaćica, vide joj se rečice i potoci, plavi i isprepleteni kao spletovi vena na uvežbanom ljudskom telu. Sela ćute svojim zaseocima već vekovima, ne pričajući nikome ništa, jer nikoga za njih i nije briga. Samo ih Bobija milo zagleda, puštajući da se oblaci ponekad isplaču po nežnim listovima hajdučke trave. Kroz kanjone Tribuće i Trešnjice još uvek odjekuje lelek patnje iz grla nestalih generacija. Danas još samo zazvoni kliktaj retkih ptica i pesma ponosnih, planinom odhranjenih ljudi.

Subota, 29.09.

Polazak u 6h sa parkinga iz Sarajevske ulice(ugao sa Drinskom).

http://www.google.com/maps/search/44.8000746,20.4508596.

Vožnja preko Valjeva i Ljubovije do sela Gornja Trešnjica(oko 10h). Tu ostavljamo vozilo i posle kratke pripreme polazimo na pešačenje kroz klisuru.

Klisura je strogi rezervat prirode, pod zaštitom države, pa je u tom smislu i očuvana, divljih prizora u malom svetu krojenom po božijoj meri. Pored klisure Trešnjice, penjemo se i kratkim delom kanjona Tribuće, da bi na kraju izašli u selo Gornje Košlje . Verovatno će biti prilike da vidimo Beloglavog supa, orao koji je kralj tog dela neba i imaju stanište u rezervatu.
U školskom dvorištu, u lepoj hladovini, pravimo dužu pauzu.

Nakon pauze, nastavljamo pešačenje kroz drugi deo sela i spuštamo se stazom kojom smo i došli u selo Gornja Trešnjica. Zatim pravimo pauzu za ručak i potom sledi povratak za Beograd, gde stižemo do 23h.

Staza je dužine oko 17km. Ukupan uspon oko 600m. Pojedini kratki delovi kroz kanjon bivaju strmi, pa iziskuju osrednju kondiciju. Staza većim delom vodi kroz šumu, tako da je i tokom toplijih dana dobro ušuškana hladovinom. Kompletna staza je spoj spektakularnih predstava prirode, sa bezbroj činova i bez spuštanja zavese.

Preporučena oprema: planinarske cipele, slojevita odeća prilagođena vremenskim uslovima, presvlaka, mali ranac, voda, zaštita od sunca, štapovi, kamašne, osnovna prva pomoć
.
Potrebna dokumenta: članska knjižica, overena za 2018g(obavezno poneti), lična karta i zdravstvena kartica.

Hrana: poneti nešto za doručak u rancu, a ručak u etno selu Vrhpolje, pored reke Drine ili u nekom od usputnih restorana.

Iznos kotizacije:1600din(minibus)
Za članove kluba Džepovi Prirode-1500din.
.
Napomena: u toku pešačke ture nije poželjno konzumirati alkohol.
Prijave: sa uplatom za akciju, sve informacije i učlanjenja u klub „Džepovi Prirode“,
-sredom od 16-18h, u kafeu knjižare „Delfi“-SKC(Resavska ulica).

Organizator akcije i vodič:

Branislav Makljenović MB 355
Tel: 064/350 56 52 email: klub.dzepoviprirode@gmail.com
www.klubdzepoviprirode.com

„Kad mjesec iza leđa suncu ode,
Ja živim svoje snove u Džepovima Prirode“…
“When the moon goes down behind the back of the sun,
I live my dreams in the pockets of the nature”…

Priroda je vaš internet, mi smo vaš Wi-Fi  Konektujte se…

Komentar