Češljanje Ježevca(675m) 24.11. Subota Nešto niži od Vukana, sa kojim zajedno čine Gornjačku klisuru tesnom, sabijajući je grebenima u korito reke Mlave. Kao i komšija , hvali se lepim, stenovitim vidikovcima, sa kojih maše celom Homolju. Mi ćemo da mašemo Jastrebovima, dok obleću svoj rejon u potrazi za zalogajem koji ne trči prebrzo…
Gordost bez predrasuda-Vukan Izrastajući iz pitome doline Mlave, oštro je probio vazduh i prodro direktno u nebo, stenovitom vrhovima, kao kamenim kramponima. Skromnom visinom ostavlja apsolutno jak utisak svojom kurpulentnom pojavom. Kao ratoborni stari mačor, nadvijen nad gornjačkom klisurom, leži sav ispružen i liže čupave vrhove šuma, čekajući da se smiri vetar sa Karpata.
Planinska bajka -Povlen 31.12-2.01 Samim dolaskom do prevoja Debelo Brdo, već ste na 1000m visine i odmah vas obuzme čudesni osećaj lepote. Kao da baš vas odavno čeka, planina Povlen se otvara svojim stazama i pruža zadovoljstvo istrajnim, da se popnu do njenih vrhova. A vrhovi čvrsto ustoličeni na visinama, daju vam mogućnost da
Suvobor(866m) Svi putevi preko Rajca vode u Raj? Hm! Diskutabilno… Ali, gde god da vode, lepi su ti putevi. Prosto takvi, da im ni sumorni Novembar ne može nauditi. Prosto, samo te povedu, uhvate ti cipele za đonove i pre nego shvatiš šta se dešava, ti si već na nekom rajačkom proplanku ili viriš iz
Maljen, pitom a divlji. Divljina mu se najviše ogleda u mnogobrojnim usecima i kanjonima potoka i rečica. Pitom je u savršeno uklopljenim livadama i šumama, koje jedni drugima uvek iznova daruju zanosnu lepotu. Prošetati do nekog od vrhova i baciti pogled na okoliš, znači biti privilegovano čeljade, koje gleda stvari iz perspektive jednog Jastreba.
Tornička Bobija(1274m) Veliko parče nebesa je pritislo planinu koja se ne da sabiti nisko, jer je svoja grandiozna leđa podmetnula taman tamo gde treba i ne pomišljajući da se mrdne ni za trun. Samo je sa orlovima i oblacima na ti i blisko im se obraća . Prkosi drčnim ljudima, prljavima namerama, alavim spodobama
Medvednik preko Jablanika Zakačio se za pogled iz pravca Valjeva, kao da ogromni medved malo drema, dok se oko njega sve utišalo, pa i oblaci iznad, prolaze na prstima. Tako polegnut, daje impozantnu sliku planine koja se poštuje. Na Medvednik ne idemo često, ali kad zavirimo u džepove njegovog kaputa, svašta lepog i zanimljivog
Svilena stena(1231m), Sokolina, Crvena stena Sve reči izblede, kada čovek bane u taj kraj, što pod noge baca zeleni tepih livada, a u pogled gravira nisku stenovitih bisera. Posvađane sa zemljom i nebom, stoje pobodene, kao da su izrasle iz samog vazduha, pa skupa trepere na odblesku sunca, dajući sirotom ljudskom stvoru, makar i
Bešnjaja(613m) i kanjon Voljevice 13.10 Baš me interesuje kako je ova planina, Bešnjaja, dobila ime? Nema druge, nego put pod točkove i noge, pa da istražujemo. A vredi posetiti tog čuvara Kragujevca, koji ušuškava svojim šumama ceo krajolik, dopuštajući da je povremeno izbrazdaju kanjončići kratkih rečica. Jedna od takvih je i Voljevica, vesela igra
Slapovi Sopotnice, kanjon Mileševke 6-7.10 Nasuprot Zlatara, ustoličio se Jadovnik, koji ni po čemu nije jadan. Šta više, bogat šumama, pašnjacima, izvorima, potocima, rečicama. Reka Mileševka je biser tog kraja, duboko sakriven u kanjonu, iz kojeg ponekad navru vekovi. Slapovi Sopotnice su odličan početak priče koja nema kraj. Jedan delić ćemo ispisati sami, a čitati:
