Sve reči izblede, kada čovek bane u taj kraj, što pod noge baca zeleni tepih livada, a u pogled gravira nisku stenovitih bisera. Posvađane sa zemljom i nebom, stoje pobodene, kao da su izrasle iz samog vazduha, pa skupa trepere na odblesku sunca, dajući sirotom ljudskom stvoru, makar i tren privida, da je raj otključan
Dragulji Stare planine
Toliko divljeg u pitomom obliku ima samo na Staroj planini. Spaja u neizbežan zagrljaj Srbiju i Bugarsku, stidljivo otkrivajući lepote koje se prelivaju kroz sva ljudska čula. Jednim dolaskom činite sebi neizbežan poremećaj svega već viđenog. Od tada tražite još i opet i opet, u razumnim i nerazumnim količinama, jer svi ti potoci
Lazarev kanjon
Osećaj da ste već nešto slično videli, ovde prestaje da postoji. Upijati svim čulima ogromnu raspuklinu fantastičnog kanjona, jeste apsolutna magija i poklon koji sami sebi rado priuštite. U konekciji sa prirodom, stvari postaju jednostavne i kristalno jasne. Na ovakvim mestima, gde je izdašnost prirode maksimalna, nemaš šta reći. Samo se ućutiš, malo pogledaš
Radočelo, Crepuljnik
Bestidna lepota šumskog sveta, otkriva se pred očima posmatrača, čim njegova noga kroči u neki od uspavanih predela. Rečice i potocikloko ću neke pesme davnina, čineći ih veselim i zabavljenom samim sobom, svojim izvorima i slapovima što klize preko mahovinom obraslog kamenja. Slika koja, kada jednom stane u oko,
Crni vrh-Subjel
Maljen, pitom a divlji.
Divljina mu se najviše ogleda u mnogobrojnim usecima i kanjonima potoka i rečica. Pitom je u savršeno uklopljenim livadama i šumama, koje jedni drugima uvek iznova daruju zanosnu lepotu. Prošetati do nekog od vrhova i baciti pogled na okoliš, znači biti privilegovano čeljade, koje gleda stvari iz perspektive jednog
Jesenji stolnjaci na Stolovima
Opčinjeni sami sobom, Stolovi su odavno ustoličeni na visinama koje prijaju i ljudskom stvoru.Čvrsto ukopani dugačkim grebenima, dopuštaju zubu vremena da još uvek nagriza duboke kanjone, koji naglo tonu u neslućene dubine, dok vrhovi svesrdno suču brkate proplanke, po kojima poludivlji konji igraju svakodnevnu igru ljubavi. Tako i Stolovi igraju vekovnu
Stidljivi beskraj-Veliki krš, Borski stol...
Veliki Krš se opružio dugačkim grebenom nalik krokodilskom repu, nasuprot Borskom Stolu, koji svoj stenoviti plato čuva za sve princeze u planinarskim cipelicama. Biti na leđima ovih divova, znači da si već mnogo toga stavio pod svoje noge, a najviše sopstveni ego. Na tim mestima nema kraja niti početka. Tu samo
Putevima vina do Željina
Uz obilnu podršku mnogih planina i vrhova, protegao se Željin direktno u nebesa. Samo ga Kopaonik blago opominje, da se ne zanosi samim sobom. I ne zanosi se. Samo stoji onako gorostasan, opuštenih grebena, ne žureći nigde, znajući da će tu biti i sledećih nekoliko miliona godina. Na sav živi svet
Bestidna lepotica-Tara
Satkana je od stvarnosti i mašte. Od šuma i stena. Od vode i treperavog vazduha.
Posvećena je sama sebi. Leno se proteže grebenima, svuda gde pogled dopire.
Tara, planina bogova, Tara neponovljiva...
Sa Klubom Džepovi Prirode, ceo jedan vikend će biti kao velika korpa, puna mirišljavih jabuka...
